Ассалому алайкум! Кўчада баъзи одамларни кўрамиз, кўриниши бир аҳвол, бошпанаси йўқлиги ҳам билинади. Баъзиларининг ичкиликка муккасидан кетгани билиниб тургани боис, яқинлашгингиз ҳам келмайди. Яна шундайлари борки, қайсидир гунохи ёки хатоси учун шу ахволга тушгандир. Балки унинг иймони хам йўқдир. Лекин оддий бир тирик жон сифатида кишининг унга рахми келади. Баъзида оддий хайвонга хам ёрдам килинадику деб, шу каби кишиларга озрок пул ёки егулик илинилса бу жоизми?
Ва алайкум ассалом!
Нафақат жоиз, аксинча бундай кишиларга фақат пул бериш билан чекланмасдан, уларни ҳаётини изга солишга ёрдам бериш керак. Кийим кечак билан таъминлаш ва қорнини тўйдиришга ёрдам бериш керак.
Умар розияллоҳу анҳу қариб ишга ярамай қолган тиланиб юрган аҳли китобни кўриб, “Сенга нима эй шайх” дедилар. Шунда “Мен яҳудийман жизя тўлаш учун тиланчилик қиляпман” деди. Шунда Умар розияллоҳу анҳу “Сенга инсоф қилмабмиз, ёшлигингда олиб қариганингда сени зое қилиб қўйибмиз, Аллоҳга қасамки сенга мусулмонларнинг молидан бериб тураман” дедилар.
عن أنس بن مالك ـ رضي الله عنه ـ قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما آمن بي من بات شبعان وجاره جائع إلى جنبه وهو يعلم به رواه الطبراني
عن ابن عباس قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس المؤمن الذي يشبع وجاره جائع إلى جنبه. رواه الحاكم في المستدرك
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِي اللهُ عَنْهُ عَنِ النَّبِيِّ صَلَي الله عَلَيْهِ وَسَلَّم قَالَ: بَيْنَا رَجُلٌ يَمْشِي بِطَرِيقٍ اشْتَدَّ عَلَيْهِ الْعَطَشُ، فَوَجَدَ بِئْرًا فَنَزَلَ فَشَرِبَ، ثُمَّ خَرَجَ فَإِذَا كَلْبٌ يَلْهَثُ يَأْكُلُ الثَّرَى مِنَ الْعَطَشِ، فَقَالَ الرَّجُلُ: لَقَدْ بَلَغَ هَذَا الْكَلْبَ مِنَ الْعَطَشِ مِثْلُ الَّذِي كَانَ بَلَغَ مِنِّي، فَنَزَلَ الْبِئْرَ فَمَلَأَ خُفَّهُ مَاءً فَسَقَى الْكَلْبَ، فَشَكَرَ اللهُ لَهُ فَغَفَرَ لَهُ، قَالُوا: يَا رَسُولَ اللهِ، وَإِنَّ لَنَا فِي الْبَهَائِمِ لَأَجْرًا؟ فَقَالَ: فِي كُلِّ ذَاتِ كَبِدٍ رَطْبَةٍ أَجْرٌ. رَوَاهُ الشَّيْخَانِ